Историјат и развој Стоматолошке коморе Србије
Стоматолошка комора Србије (СКС) је струковно, независно удружење стоматолога и њихов легитимни заступник у Републици Србији. Сви доктори стоматологије који стоматолошку делатност обављају на територији Републике Србије, имају обавезу, али и част да буду чланови Cтоматолошке коморе Србије.
Деценијама уназад стоматолози су тежили ка удруживању са циљем да унапреде сопствено знање и примене га у пракси, али и да обезбеде сигурност кроз различите облике струковног удруживања. Појавом првих школованих зубних лекара у Србији јавља се потреба за континурираном едукацијом, али и за формирањем организације која ће заступати и штитити професионалне интересе и бринути о угледу чланова и професије.
Европска стоматолошка историја је забележила да је прва стоматолошка асоцијација формирана у Великој Британији 1880. године. Њен оснивач је био Џон Томс (John Tomes).
Зачеци удруживања школованих зубних лекара у Србији су уско везани за формирање Српског лекарског друштва (СЛД). Оно је основано 22. 4. 1872. године, а међу 15 оснивача налазио се и зубни лекар Илија Ранимир. Рођен је у Вршцу. Зубно лекарску школу је завршио у Грацу. Све време је активно учествовао у раду СЛД, а након смрти 1901. године сву стечену имовину завештава за стипендирање сиромашних студената и изградњу новог лекарског дома. Велики допринос развоју зубног лекарства је дао и Милош Д. Поповић који је након студија медицине и специјализације из стоматологије завршених у Бечу, 1900. године дошао у Београд и прикључио се раду СЛД. Такође, истакнуто место у развоју зубног лекарства заузимају Атанасије Пуљо и Миливоје Петровић.
Година 1901. се сматра годином када је основана Лекарска комора у тадашњој држави, а све активности се прекидају услед ратних операција у Другом светском рату.
У Паризу 6. и 7. августа 1931. године формиран је Савез словенских стоматолога. Наредне године фузијом три мања удружења конституише се Савез стоматолошких друштава Југославије. Исте године почиње да се штампа ,,Гласник зубно-лекарске струке у Југославији”. Часопис је био у власништву Миливоја Петровића. Августа месеца формирано је ,,Акционо друштво свих артикала за негу уста и зуба и за пропаганду хигијене уста и зуба“. Идеја новооснованог друштва је била заснована на ширењу знања у широкe народнe масe о значају оралне хигијене.
На иницијативу београдских лекара стоматолога, 1933. године основана је Стоматолошка секција СЛД, као прва специјалистичка секција. Међу четрдесет лекара стоматолога који су присуствовали оснивачкој скупштини, за првог председника Секције изабран је В. Кујунџић, зубни лекар из Београда. СЛД даје велики допринос у креирању здравственог законодавства до 1941. године.
Паралелно са активностима СЛД, велики допринос развоју даје и Савез стоматолошких друштава Југославије. Савез је организовао и одржао три конгреса до почетка Другог светског рата. Нарочито је био значајан Први конгрес, који је одржан 1933. године у Цриквеници (данашња Република Хрватска). Акценат на kонгресу је био на формирању, усклађивању и поштовању права лекара стоматолога. Истовремено је покренут часопис под називом ,,Стоматолошки гласник”. Уредници овог стручног издања су били М. Петровић, Ј. Калаj (J. Kallay ) и Ж. Спитцер (Ž. Spitzer). Затим је уследио конгрес на Бледу, а 1935. је одржан трећи по реду конгрес у Београду.
Непосредно након Другог светског рата све активности стоматолога се одвијају под окриљем стоматолошке секције Српског лекарског друштва.
Удружење стоматолога Југославије je формирано 16. јула 1955. године. Исте године, удружење постаје пуноправни члан Међународне федерације зубних лекара (FDI), организације која је основана 1901. године. Такође, удружење постаје члан и Међународног удружења стоматолога (АSI). Удружење стоматолога Југославије је организовало стручне састанке и конгресе и било је главни носилац континуиране едукације и развоја стоматолошке праксе на територији Југославије. Неопходно је истаћи да је од 21. до 27. септембра 1985. године овом удружењу указана велика част и поверење - да организује 73. светски конгрес. Деведесетих година прошлог века, распадом тадашње државе престаје са радом Удружење стоматолога Југославије из кога сукцесивно проистиче Удружење стоматолога Србије и Црне Горе. За председника је изабран Проф. др Марко Вуловић. Удружење стоматолога Србије је основано 2009. године. У међувремену су настала бројна удружења, као и струковне асоцијације различитих стоматолошких грана.
На основу Закона о коморама здравствених радника (Сл. Гласник 107/05) коначно започиње стварање неопходне инфраструктуре за спровођење избора и формирања Cкупштине Стоматолошке коморе Србије. Њен задатак је да артикулише вишедеценијске тежње проистекле из интереса, права и обавеза доктора стоматологије, али и да буде карика која ће успоставити везу са званичним државним органима и пацијентима. Конститутивна седница Скупштине коморе је одржана 8.12.2006. године у Крагујевцу. У моменту формирања СКС-а издато је 5173 лиценце. У складу са законом формирану Скупштину коморе су сачињавала 160 изабрана представника. У том периоду проценат запослених у државном сектору је био знатно већи у односу на приватни. Скупштину сачињавају Веће приватних стоматолога (које је имало 55 чланова) и Веће државне праксе, које су чинила 105 стоматолога. Они су изабрани на изборима организованим по окрузима, тајним изјашњавањем.
Формирани су огранци и обезбеђен канцеларијски простор за седишта Огранака у следећим градовима:
Београд - Огранак за подручје града Београда
Ниш - Огранак за југоисточну Србију и КиМ
Нови Сад - Огранак за АП Војводину
Крагујевац - Огранак за западну и централну Србију
За првог директора коморе изабран је Проф. др Зоран Стајчић. Први изабрани председник Cкупштине је био др Миломир Јелчић, а потпредседник др Зорица Лукић. Председник Управног одбора је био Проф. др Никола Бурић, а потпредседник др Драган Јаковљевић.
Уручењем првих лиценци, званично је започет програм континуиране медицинске едукације. На седници Скупштине СКС одржаној 8.12.2007. године донет је Етички кодекс доктора стоматологије. Исте године је штампано џепно издање и подељено члановима коморе. Покренут је веб-сајт (web site), расписан је конкурс и изабран логотип коморе. Штампан је први број ,,Информатора”, гласила Стоматолошке коморе Србије. Уредници првог, и до сада јединог броја су поред тадашњег директора коморе били и др Слободан Ивић, др Зоран Сремчевић, др Ана Врцељ-Ђајић и др Татјана Мутић.
Mандат свим органима коморе престао је 23. септембра 2010. године. После два покушаја неуспешно расписаних избора, Проф. др Славољуб Живковић изабран је за вршиоца дужности директора коморе.
Избори су, на инцијативу Министратва здравља, расписани јула 2012. године. Комисија за расписивање избора је изабрала привремени Управни одбор, који је за новог в.д. директора изабрао др Зорана Марјановића.
Они су коначно успешно спроведени и Централна изборна комисија је 11.3.2013. године прогласила листу изабраних чланова Скупштине Стоматолошке коморе Србије.
Након конституисања скупштине одржане 11.5.2013. године у деканату Стоматолошког факултета, за директора коморе је изабран Проф. др Витомир Константиновић, за председника Cкупштине Проф. др Никола Бурић и његов заменик др Милојко Јовановић. Процес формирања осталих органа коморе окончан је на наредној седници одржаној 25.5.2013. године у Ранкеовој улици, у згради Стоматолошког факултета. Приликом формирања свих органа коморе, водило се рачуна да у органе коморе буду равномерно заступљени делегати по територијалном принципу. Такође, обезбеђено је и равноправно учешће доктора стоматологије из приватног и државног сектора, како је и предвиђено Статутом коморе.
За председника Управног одбора изабран је мр сц. др Веселин Лукић, а потпредседника др Елонора Марјановић. Председник Надзорног одбора је др Вера Топадо, а њен заменик је др Првослав Симоновић. За председника Етичког одбора изабрана је др Богдана Вулићевић, њен заменик је др Никола Сремчевић. Председник Већа државне праксе је др Даница Поповић-Бабић, а потпредседник др Драган Станковић. У одбору Већа приватне праксе изабрани председник је др Љубодраг Ракић, а за потпредседника je биран др Дејан Лисјак.
Формирањем свих органа и тела коморе, стекао се увид у тренутно стање и започет је рад у складу са Статутом и Законом о коморама. У обављању савремене стоматолошке праксе како у приватном тако и у државном сектору бројни су проблеми за које руководство, органи, радна тела и делегати Cкупштине Стоматолошке коморе Србије морају да изнађу решења. Сасвим је сигурно да и Стоматолошка комора Србије у наредном периоду мора да претрпи одређене промене. Ефикасност и квалитет услуга мора се подићи на виши ниво, а у складу са законским оквирима, пре свега у интересу колега-чланова. Неке од идеја садашњег руководства коморе се већ реализују и њихови ефекти се очекују у најскоријем периоду. То су реални планови за умањење свих трошкова приликом функционисања коморе, израда идентификационих картица, увођење осигурања од професионалне одговорности и бесплатна континуирана едукација. На захтев чланства изгласан је предлог да доктори стоматологије добију статус службених лица и упућен је званичан допис Министраству здравља. Веће државних стоматолога одржало је седницу 1.2.2014. при чему је изгласан Пословник о раду Bећа запослених стоматолога у државним установама, којим су створени оквири за институционално деловање приликом решавања постојећих проблема запослених у државном сектору.
У предстојећем периоду, тачније за наредни сазив Cкупштине Cтоматолошке коморе, неопходно је наћи модел и створити правне норме да се успостави пропорционалан однос приватног и државног сектора који осликава реалан однос у Републици Србији.
На крају, дугујемо велику захвалност колегама који су својим ентузијазмом и ангажовањем оставили неизбрисив траг, а можда у овом обраћању нису поменути. Захвални смо апсолутно свим колегама који су се непоштедно залагали, улагали огроман труд, енергију, презентовали и реализовали идеје. Такође, није нескромно да похвалимо стручну службу и колеге који су у тренутцима настајања овог текста ангажовани да СКС функционише на завидном нивоу, при чему сви који су ангажовани обављају обавезе предвиђене Статутом, а у складу са Законом о коморама. Савремена стоматолошка пракса намеће бројне задатке, изазове и одговорност стоматолога пред судом времена, па је неопходно да заједно и свакодневно унапређујемо рад Стоматолошке коморе Србије за добробит ангажованих колега у струци и за добробит генерација колега које ће нас наследити.
др Слободан Ивић
Референце:
1. http://en.wikipedia.org/wiki/Dentistry
2. http://www.lks.org.rs/content/cid106/istorija
3. http://www.sld-rs.org/#!istorijat/c736
4. Istorija stomatologije, Gavrilović Vera, Beograd-Zagreb, 1986.
5. Informator, Stajčić, Z., Ivić S., Mutić T., Vrcelj-Đajić A., Sremčević Z., Beograd, 2009.
6. http://www.stomkoms.org/